Vrt susreta svetla i tame

Savršeno sam svestan onoga što većina mojih sugrađana s prezrenjem misli o meni – da sam čovek koji radije bira osamu nego društvo drugog ljudskog bića jer je arogantni, uobraženi snob i mizantrop. Da li je taj sud donesen s pravom ili ne zaključićete sami nakon što čujete moju ispovest.
Istina je da ležim u свом krevetu koji samo što nije postao mrtvački odar i odbijam svaki kontakt sa ljudima sem sa jednim slugom koga sam dobro obezbedio i sad, a pogotovo nakon moje nastupajuće smrti, ne bi li me do poslednjeg trena služio onako kako zapovedam i nikako drugačije. Zabranio sam mu da pušta bilo kakve lekare, nadrilekare ili samilosne dušebrižnike da zabadaju svoj nos u moju intimu i mešaju svoje umove, pogane ili istinski dobronamerne, u način kako želim da napustim ovaj svet ukoliko zanemoćam i ne budem u potpunosti svestan događaja oko sebe. Pogotovo i najizričitije, da ne pušta ni blizu nikakve popove ili članove bilo kakvih crkava, svetih redova ili tajnih udruženja. Star sam čovek, ne želim da nekakvim pogrešno primenjenim čovekoljubljem na silu produžavam svoj vek, a duša mi je već vezana neraskidivim lancima za mesto svog budućeg boravišta tako da joj nije potreban nikakav posrednik ni sad, ni kad napusti ovaj samrtni ostatak mog negdašnjeg jakog tela.

Najvažniji od svih zadataka koje sam mu poverio je da pribeleži viziju koji sam doživeo u bunovnom snoviđenju prvi put kada sam mislio da sam na samrti ležeći bolestan od kuge na brodu na kome su svi već podlegli toj opakoj bolesti, a ja sam mislio da ću ih za koji sat slediti. Nikada nisam bio naročito obrazovan čovek niti upućen u tajna znanja da mogu izneti nekakva tumačenja, pa ću vam stoga preneti sve onako kako sam i sam video i doživeo, a vi to shvatite kako morate ili kako želite.

Iz teške groznice uronio sam u opojno svež i vlažan noćni vazduh duboko modre šume gorostasnog listopadnog drveća. Nisam znao da li sam već umro jer sam se osećao kao da sam lelujavi svetlucajući duh, netelesan i nevidljiv, što se njiše jedva primetnom ugaženom stazom kroz mračan gustiš. Videh nepoznatu ženu kako ide u suprotnom pravcu od mene i taman da se sudarimo kad ona prođe. Zastao sam i pogledao je, a ona se samo prekorno osvrnu preko ramena jer se očigledno podrazumevalo da je trebalo da je sledim. Potrčao sam za njom shvativši da ipak još imam telo i noge kojima bih trčao. Ne bih umeo da kažem kako je izgledala; da li je bila mlado devojče, starica, zanosna lepotica izvajana poput grčkog ćupa ili zdepasto stamena ženturača stubastih nogu i glomaznog trbuha, odbojno ružnog ili dopadljivog lica, mile, nežne prirode ili pak nadobudna, ratoborna, zlomisleća veštica… Skoro da bih mogao da kažem da je bila sve od prethodnog istovremeno i još mnogo više jer nije se mogla sagledati ili opisati sakrivena mnoštvom svojih obličja i sadržaja. Jedino što u vezi sa njom mogu pouzdano reći jeste da je veoma pažljivo i svečano nosila praznu zdelu od pečene gline iznad koje je u vazduhu, ostavljajući utisak da je na površini nečega čime bi bila napunjena, titrao plamen koji je goreo sam od sebe.

Bilo je nečega što je izazivalo strahopoštovanje u njenom stavu i načinu hoda što i mene natera da se uozbiljim, pa čak i zabrinem pitajući se gde idem i čemu ću to prisustvovati. Posle kratkog vremena ona uspori hod i započe da lagano napreduje lupajući jednom pa drugom nogom dvaput za jedan korak izvijajući se u čudnom plesu uz koji je grleno i lepo pevala na nekom meni nepoznatom jeziku. Ne znajući šta me je navelo na to, ja sam je oponašao, igrao i pratio melodiju mumlanjem jer reči nisam znao. Isprva pomislih da mi se učinilo, ali potom sasvim izvesno primeth da je sve oko nas sudelovalo u pesmi i plesu blago podrhtavajući, šuškajući, cvileći, škljocajući, ječeći… Drhtaji i zvuci su se pojačavali dok nisu počeli i da se vide u obliku mreže koja se uplitala poput svetlosne penaste čipke sakupljene okolo nas i malo po malo dobijala je oblik nekakvog čovekolikog stvora koji se lebdeći sklupčao obgrliši nas rukama.

Skoro sasvim nenadano iskoračismo iz šume na mali proplanak na čijoj sredini je bila velika zemljana humka. I dalje igrajući i pevajući žena postavi zdelu na vrh uzvišenja. Tek što nisam pao u nesvest kad je humka počela da raste dok se nije pretvorila u stenovito kupasto brdo koje je imalo vijugavo uklesane stepenike sa obe strane ravno usečenog uskog zljeba koji se spuštao od ukrašenog zaravnanja na vrhu do malog plitkog bazena u podnožju. Okolo se tiskalo više hiljada ljudi koji su me svi gledali oduševljeno i idolopoklonički, klanjajući mi se kao da im donosim pomoć ili spas. Bilo mi je neprijatno od njihovih pritiskajućih pogleda u kojima su se ogledala sumanuta očekivanja jer sam bio uveren da grdno greše i plašio se da će se razgneviti kad uvide da ja nisam taj za koga su me smatrali.

Svetlosno stvorenje pažljivo me podiže u naručje kao da sam nedonošče i stade rasti rastežući se prema vrhu brdašca i ni najmanje se nije obaziralo na moje otimanje u nastojanju da se oslobodim, vikanje, molbe i naposletku kukanje i plač. Sav narod zapao je u neku vrstu zanesenosti ljuljajući i klateći se napred-nazad igrali su istu onu igru i pevali pesmu praveći koncentrične krugove oko žene, mog vodiča, koja je očigledno bila nekakav duhovni vođa. Zaleđen od straha, uvezan kao salama svetlosnim nitima ruku stvorenja, ležao sam položen na kameni oltar okrenut glavom prema gnusnom žljebu za kojeg sam bio uveren da će koji trenutak kasnije biti korito reke moje krvi. Biće me je mazilo kao bebu i ljuljuškalo smeškajući se. Imao sam utisak da shvata moj otpor nerazumnim koliko bih i ja smatrao pobunu detenceta u poseti lekaru. Pesma iz doline stizala je do nas sve glasnija i bržeg ritma sa jačim udarcima nogu o tlo pojačanih pljeskanjem ruku. Ne mogavši da me smiri biće uli svetlost u moj um koja je doista poništila strah i uvela me u skoro dragovoljno prepuštanje daljem sledu događaja ma kakvi da oni budu bili.

Nisam ni primetio kad sam napustio telo jašući na ramenima šupljikavog svetlosnog bića koje se razmotalo iz čovečjeg oblika i viorilo je naličeći otelotvorenom povetarcu. Začudo, bez ikakvih osećanja ili uzbuđenja posmatrao sam rasparčavanje onoga što sam nekada smatrao svojim telom i čitavu reku krvi koja se sjurila nadole do okruglog bazenčića gde su je ljudi uzimali u iste onakve zemljane čančiće i uz neke reči svečano izrečene prinosili čelu, grudima i napokon ustima gde bi je naiskap popili. Brdo se stropoštalo i izravnalo sa tlom ostavivši samo delove leša da ih zemlja pomamno sisa i glođe dok se ne zabeleše čiste kosti. Svakom čoveku i ženi dogodilo se nešto različito od moje krvi jer su jedni postajali vlati trave, cveće, drveće, drugi se izlivali u reke koje potekoše u četiri pravca, neki se razvejaše u vetrove koji kružiše oko koštane gomile sa lobanjom na dnu. Pretvaraše se i u ptice, ribe, insekte, gliste, gmizavce, sisare, te četiri vrste zemlje između reka – peščanu pustinju, močvarni rit, kamenitu golet oskudnog rastinja i plodnu crnicu, a sve već nastale vrste biljnog i životinjskog življa se sakupiše na odgovarajućoj teritoriji. Naposletku, bi i onih što umreše nakon ispijanja i njih proguta zemlja tik ispod mojih ostataka.

Kada je sve bilo gotovo, biće me povuče i pusti da se survam pravo u hrpu svojih kostiju gde me je zemlja progutala. Biće me je zalilo svetlom, zemlja pođubrila mrakom i ja pustih ogromno korenje i izdanak koji je brzo rastao uvijajući se spiralno u stablo poput užeta debljine starog baobaba koje se napokon raširilo u ogromnu krošnju debelih gustih grana na kojoj su izrasli sunce, mesec, zvezde, drago kamenje, lišće od srebra i zlata, kao i mali mehurovi od duge koji nosiše muziku, poeziju, prozu, slike i skulpture i sve što je ikada bilo vredno videti, čuti, saznati i doživeti kako čulima, tako i dušom i duhom jer tu behu i osećanja, otkrovenja, blagoslovi, ali i druga strana medalje koja je sadržala bolesti, zlo, uskogrudost, glupost, pogan, kopnenje, rasulo, razaranje i uništenje svake vrste. Kako iznikoh i razgrahah se, tako uskrsnuše i pomrli ljudi i naseliše četiri zemlje.

Posmatrao sam ih radoznalo jer oni behu ja na bezbroj načina kako sam živeo i kako sam propustio živeti, kao što je sve bilo ja, a opet pružao sam utočište i dom njima da budu svoji u meni i rade po sopstvenoj volji i nahođenju. Mogli su slobodno uzimati sa mene što su hteli jer moje izobilje nisu mogli iscrpeti, a i ja sam kroz njih živeo bezbroj života i sagledavao postojanje miriadama očiju. Svetlosno biće nadvi se nada mnom i posta nebeski svod, zaštita i barijera koja je držala najrazličitije uljeze na odstojanju, održavala neoskrnavljenu tajnost malog sveta i čuvala njegovu nenarušenu ravnotežu.
Kad sam se osvestio živ na brodu, na meni nije bilo ni traga pređašnje bolesti. Duga je i sad nepotrebna priča kako sam se dokopao kopna. Na čudo koje mi se dogodilo povodom spontanog samoisceljenja od zloguke bolesti koja je u to vreme pomorila skoro pola sveta jedva da sam i pomišljao jer me je i dalje dozivao onaj plamen iz zemljane zdele, savetovao me, upozoravao na zamke i pokazivao bezbedne staze, bio mi vodič kroz ovo carstvo senki. I ja sam ga sledio evo ima već sigurno osamdeset leta otada. A sad on leži pored mene na krevetu i čekamo da mi se ugase ova svetla ne bi li smo mogli da otplovimo tamo gde su nas čekali.

20 mišljenja na „Vrt susreta svetla i tame

    1. Hvala najlepše i na komentaru i na savetu. 🙂
      Nisam stavljala slike jer imam pod Slike stavljene fotografije slika koje sam slikala.
      Na jednom prethodnom forumu je došlo do zabune koje su moje, a koje ne…
      Mada, možda ne bi bilo loše da dodam neke slike i naznačim da su pozajmljene…

      Sviđa mi se

    1. Novca nemam, volje imam, al vremena najmanje. Nekako mi je najvažnije da stignem da napišem,pogotovo ove delove knjige. Pa sad, ako ih neko ne čita zato što nema slika, šta ću…
      Šalim se malo, videću da nešto smislim…:)

      Liked by 1 person

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s