Groblje ideja

Kakav izraz posesivne sebičnosti predstavlja

uzvišena i preozbiljna tragedija grobljanske atmosfere.

 

Čemu to služi?

 

Zar je smrt odagnana ili zanemoćala u žetvenom zamahu

impozantnom arhitekturom i dramskim učinkom spektakla?

Tišinom, suzama, cvećem, suzdržanim ponašanjem?

Ili katarzičnim ispadima obojenim naricanjima?

Zar je to njena svrha – da zariva nož u najtankoćutnije delove duše?

 

Ljudska su groblja lažna kao igračke u kućicama za lutke,

nevešte imitacije, u najvišem dometu satire

što obiluju nedostatkom strahopoštovanja

prema istinskom čudu

i nedokučivosti.

 

Smrt zaslužuje daleko veće dostojanstvo

od potčinjavanja osećajnim digestivnim sistemima

svojih prošlih i budućih lovina!

 

Ona je sveprožimajuća,

ne cena već nerazlučiv i neizbežan uslov postojanja.

 

I celokupno dražesno pozorište što buja izobilnim prividom života

ogromno je groblje

uginulih ideja.

 

Ideje se začinju samo na upražnjenom mestu

svoje usmrćene prethodnice

koja život daje da se ovaploti

kao deo našeg sveta.

 

Zato ne skrnavite uvaženost palih suzama.

Ko zna kome su oni ustupili svoje mesto.

I zašto.

8 mišljenja na „Groblje ideja

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s