Duga vožnja kući

Znam ovo drvo. Kao lice negdašnjeg dobrog prijatelja prepoznajem prugastu koru, grozdove listova kako vise poput japanskih lepeza između kojih vire izvijene izdignute debele i spuštene tanke grane. Radujem se kao dete čekajući novi okret da vidim šta još poznajem. Da li je ista šarena senka koja pod njim leluja, oštro zelenilo krošnje da li se još ističe crvenim ciglama zida, da, da, i vitka svetiljka napravljena po ugledu na gasne lampe iz devetnaestog veka. Ali ne znam ovu masivnu mrku drvenu klupu. Načisto me je zbunila. Gledam na sve strane u blagoj panici jer nešto nije u redu. Ta klupa nije bila tu. Onda polako uviđam da je i drvo bilo dalje, skoro sasvim priljubljeno uz cigleni zid i pored njega, a ne ispod, nalazila se gvozdena bela klupa koja je izdaleka ličila na čipku. Do pola klupe i iza nje sa suprotne strane od drveta izdizao se veliki narandžast i žut grm Pirakante. Ni njega više nema.

Ko zna koliko vremena je prošlo. Drvo koje vidim sigurno je potomak pređašnjeg, neka od mladica koje su opstale uprkos mnogim silama koje se trude da zatru sve ono mlado što pokušava da izraste. U vreme njegovog pretka, i ja sam bio mlad, u svojim prvim sezonama zašrafljen u spoljnjem redu do same ivice. O, sećam se, kakav sam bio divan crni konj! Kako sam uživao da letim velikom brzinom koja je topila boje i mešala ih u mutnom trakastom premazu! Topio sam se u zvonkom smehu dece koja su me jahala i povicima odraslih da se dobro drže da ne padnu, bivao uznošen do neba radošću pevušeći uz preglasnu vašarsku muziku nalik pokvarenom verglu; mahao ušima usamljenom drvetu pri svakom okretu, a ono mi je odpozdravljalo blagim njihanjem grana; namigivao veselo klupi, grmlju, uličnoj svetiljci, ograđenom veštačkom jezercetu sa labudovima, patkama i kornjačama koje sam sve razlikovao i imenovao najrazličitijim imenima; uživao u mirisnom tragu ruža ispred aleje breza, čak i buci derana koji su virili preko zida i preskakali kad su mislili da ih niko nije video.

Postepeno sam se pomerao u dubinu kruga i budio se kao foka, automobil, nilski konj, slon i motocikl, jednom na kratko čak sam bio i poštanske kočije kao iz vestern filma. Brzina se smanjivala kao i uzbuđenje koje je izgrickala nagomilana dosada tolikog broja pređenih krugova, smene sezona, dece na mojim leđima kao i odraslih koji su ih pratili, istih reči, povika, okoline koju nisam mogao da zaustavim da se skoro neprimetno ali nazaustavljivo ne menja, i muzike, grozne, otrcane muzike koja mi je tada već parala uši i brazdala svest beskonačnim ponavljanjem. Kako je moguće da mi se nekada sviđala?

Nisam se ni sećao događaja iz prethodna dva leta sem da sam bio žirafa, pa potom čamac. Utisci su se izlili u magleno sivilo koje mi je zatiralo vidik, upadalo finim šumom u sluh, rasprostiralo se po mom svetu brišući sve pred sobom. Beskrajno ništa spolja, iznutra, gore, dole, napred, nazad i u sredini.

A onda je i to prošlo. Ne znam šta sam. Nije ni bitno. Nalazim se u poslednjem redu uz sam centar. Krećem se sasvim polako. Počeo sam opet da uživam u vožnji na neki miran, posmatrački način. Nema zamućenosti, savršeno dobro vidim, pa opet sve to me vrlo malo dotiče iako mi je veoma drago i verovatno ga i više volim nego ikada pre. Ovo je poslednji krug. Ne znam šta dolazi posle. Šta se postaje u centru kruga kada se više ništa ne vrti i kada vreme ne protiče? Da li ću postati onaj koji pokreće vrtešku? Ili ću biti jedan od malih ili velikih gostiju?

Možda tada shvatim zašto se rado vraćaju kada ne moraju jer nisu zašrafljeni za pod kao mi sužnji. Možda je doživljaj sasvim drugačiji kada se dođe slobodno, svojom voljom. A moguće je i da ne znaju da ne moraju više da se vrate.

2 mišljenja na „Duga vožnja kući

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s