Istina

Napustila je sigurnost utvrđenog grada.

 

Odbačene leže posvađane reči,

zaraćene latice iz istog cveta iznikle,

iskvareni plodovi prvobitne suštine.

 

Prepuštena mirisu neljudskog zova

oduvek joj vernog neprokrčenog puta,

neosetnim korakom polagano pleše

prostranstvom izobilja divljeg života.

 

Goletna avetinjska deva,

obmotana velovima peščanog mora,

zaštićena veličinom svoje praznine.

 

Raširena koprena nemušte istine

zlatnom kišom zemlju poškropljuje.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s