Nekada davno

Letnjih popodneva zaustavljenog sata,

zgusnute bale perjane vrućine

gamizale su po lelujavim vlatima

opijeno posustale trave,

vazduh se prelamao zasićen linijama

trakastih kristala,

svet, potonuo u omamljujući san,

zujao je od razotkrivene čistine,

a mene je obuzimao nemir daljina,

odjek pulsirajućeg daha

stenovitih visova,

srce mi prizivao gromoglasni

krvotok prašuma,

otvorenu detinju dušu upecao.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s