Svitanje kruškinih sunaca 14 Proročište Podzemne boginje

Nakon što se dobro naspavala, sedela je u svojoj maloj kamenoj sobi veoma zahvalna nekome ko je pravilno uvideo neophodnost osame nakon iskustava u pećinama. Skoro ceo dan leškarila je udobno zavaljena u gomilu jastučića na dušeku posmatrajući kroz prozor veličanstvenu panoramu koja se sa ove visine prostirala od neravnina pokrivenih štrkljavim grmljem i retkom šumom na obližnjim obroncima, preko okomitih litica okruženih gustim tamnim listopadnim i četinarskim tepisima na padinama i dalje prateći krivudanje puta kroz brdašca i bregove u podnožju daleko sve do neprepoznatljivih mrlja velike ravnice na horizontu. Malo je čitala knjigu koju je posudila od Maske, ali nije mogla da se skoncentriše dovoljno i kad se peti put vratila na isti pasus shvativši da su joj misli opet pobegle, odložila ju je i samo sedela i čekala da prođe ovaj, pa potom i sledeći dan. Nije očekivala da će je neko posetiti i veoma se iznenadila kad je ušao ružnjikavi, ali markantni tamnoputi čovek orlovskog nosa koga je prepoznala kao Pticu iz rituala Zlokobne Tuge.

„Zovem se Kočoperni Drozd“, progovori on naklonivši se pred njom skoro baletski teatralnim načinom po običaju ljudi iz južnih pustinja odakle je bio rodom.

„Ja sam Moljčica, drago mi je.“

„Imam čast da budem tvoj pratilac do Pećine Podzemne boginje ukoliko odlučiš da joj pristupiš i da te uvedem u naša tajna znanja o poreklu ljudskih bića.“

Seo je na kožni tabure, sačekao da Moljčica sedne preko puta njega na dušek i ispričao joj najčuvaniju tajnu Plemena putujućih trgovaca.

„Niko ne zna početak svega. Mi znamo samo početke onih razdoblja o kojima se zadržalo sećanje u pričama ili vizijama onih koji vide daleko kroz slojeve postojanja i vremena. U svakom slučaju, ovo je jedan početak. Lutajući među raznim svetovima, dve sile u obliku zmija su se zavolele i u ljubavnom zanosu izrodile sina koga su nazvale Prvi. Kako je jedna zmija bila žuto-crna, sazdana od svetla i mraka u međusobnoj igri, bila je opsednuta oblicima, veličinama, količinama, ljušturama, oklopima, kožama i kućama, bojama, zvucima, dodirima, ukusima, mirisima i bezbrojnim načinima isoljavanja. Od nje Prvi postade kamen koji je u sebi nosio živo svetlosno središte. Druga je bila plavo-crvena, otelotvorena smeša duše i duha opčinjenih jedno drugim. Žudela je za neopipljivim sadržajima, osećanjima, znanjima, idejama, nadahnućima, otkrovenjima, i od nje Prvi postade čovek koji je imao i srce i razum. Dugo su ga naizmenično nosile na svojim leđima, ali kad više nije bio dete uvidele su da mu je bio potreban sopstveni svet i napravile su mu jedan veliki okrugli kamen užarenog središta pun velikih prostranstava vode koji se vrteo oko vatrene lopte koja ga je osvetljavala do pola dok mu je druga polovina bila pokrivena ogromnim mrakom u kome su se beskonačno vrteli.

Prvi je bio neizmerno srećan i odmah se bacio na veliki posao. Napravio je mnogo rasadnika u koje je polagao kamena jaja i čekao je da se izlegnu, ali ništa se nije dogodilo. On nije umeo da im da klicu života i to ga je rastužilo toliko da je želeo da razruši ceo svoj svet kao i samog sebe. Roditelji se dosetiše da mu pomognu tako što će pretvoriti njegov svet u mesto pronalaženja izgubljenih delova duše. Mnogim bićima se događalo da povremeno izgube po deo duše i posle toga su lutali nekad i hiljadama godina, prokleti osećajem nepotpunosti, dok ne pronađu nedostajući komadić. Ovako bi svi delići duša bili na jednom mestu, a bića koja su ih izgubila bi se rađala iznova i iznova u svetu Prvog dok ne ostvare celovitost. Zmije zaključiše da bi bilo previše lako prepoznati deo svoje duše na praznom kamenu i rodiše Prvom sestru. Čim se rodila, Majka je legla raširivši se preko okruglog kamena i svojom ogromnom kosom napravila je mrežu privida u kojoj su svaka stvar, biće i pojava izgledali drugačije od svoje istinske prirode. Njen zadatak bio je da večito zbunjuje, zamagljuje vid, zavarava um, zatupljuje čula prikazom izobilja života, mnoštvom izbora i mogućnosti, dok je u stvari postojao samo jedan jedini razlog rođenja. Nije zavaravala samo one koji su je mogli videti i njima je čak i pomagala.

Prvi je silno zavoleo sestru i sve nastanjene u svom svetu, ali je ubrzo uvideo da nije bilo pametno da se previše često pojavljuje i pomaže im. Većina je odmah po rođenju zaboravljala dušu i zaljubljivala se u razigranu fatamorganu živeći bezbrojne živote u potpunom uverenju da je prikaza bila stvarna. Pa opet, nisu mogli bivati srećni i smireni u tim životima jer ih je žuljalo ono što im je nedostajalo i zato živeše grozničavo, žudno i željno nečega, a ne znajući čega, otkriše i ljubav, ali i u njoj behu nezasiti i nezadovoljni kao i u svemu ostalom okrivljujući jedni druge za svoje nedaće, izmišljajući razloge za ratove i pomore, progoneći bogove i boginje koje su manje ili više neuspešno molili za pomoć, pronalazeći strasti u idejama i konceptima da zaborave na sebe ili lutajući beskrajno da nikad ništa ne pronađu. Samo mali broj rođenih otvoreno je osećao patnju za svojom dušom koja im je budila uspavane oči da vide kosu Majke koju oni nazvaše Podzemna boginja. Ali čak i među njima manji broj je kretao u potragu za dušom. Prvi se vezivao za njihove živote pomažući im jer se divio snazi potrebe za celovitošću koja je bila u stanju da pobedi moćnu čaroliju.“

Kočoperni Drozd tu zastade i zagleda se u Moljčicu zamišljeno sa osmehom na ustima, kao da je još krio neku tajnu koju je jedva čekao da joj kaže. Zatim lako kao da je zaista bio ptica, poskoči opet na noge i dubokim tronutim glasom progovori dok je izvodio još jedan komplikovan plesni naklon:

„Čast mi je da budem u prisustvu osobe kojoj se prikazao Prvi i koju je Savet iskušanih prepoznao kao sledeću Majku plemena.“

On zatim sede i dalje je ozareno posmatrajući, a Moljčica ga je gledala poluotvorenih usta veoma polako shvatajući da je to i sama znala, ali joj se do sad nije spustilo sa visina doživljaja i pretočilo u jasno oblikovanu misao.

„A kako ću…?“, započe ona pomalo sluđena na šta je Kočoperni Drozd prekide veselo mašući rukama.

„Ne, ne, ne i ne! Nikako nemoj sad da se brineš i razmišljaš o tome! Mi smo tebe prepoznali, ali da li će tvoj put biti i naš zavisi od mnogo čega, a najmanje od naše ili tvoje volje. Ti ne moraš postati Majka plemena ako ne budeš želela ili ako ne budeš mogla iz bilo kog razloga. Ali si od danas zauvek jedna od nas i mi smo tvoja nova porodica.“

„Ići ću kod Podzemne boginje. Ona će mi pokazati put“, ogovori mu Moljčica pomalo umorno.

Kočoperni drozd se na to pokloni poslednji put tog dana i ostavi je da se odmara i priprema za susret.

Kod Podzemne boginje dolazilo se u sam osvit zore, bez plemena, bez publike, bez svedoka sem Kočopernog Drozda koji je bio zadužen da je dovede i čeka dok ne izađe. Dobili su skromne odore jednostavnog kroja od neofarbanog lana, stare, krpljene i popravljane bezbroj puta. Bila je dobro pregledana u pećini od strane iste one dve žene koje su je prvobitno tu i dovele da nije slučajno zaboravila neki komad nakita na sebi ili bilo kakav drugi ukras, da nema ostataka šminke ili laka na noktima. Čak i kosa je morala biti raspletena i sveže oprana, dok se ni donji veš ili čarape nisu nosile ispod nekoliko slojeva čiste neispeglane mantije. Za noge je dobila neku vrstu čizama od lanenog platna sa đonom od kanapa takođe neofarbanih i jednostavno napravljenih. Moljčica se upita kako li ulaze tamo oni ofarbanog lica ili tela, istetovirani, obojene kose…

Ušla je u mračan otvor u kome posle nekoliko metara nije više ništa videla. Nogama je napipala stepenice i onda se sporo i dugo spuštala njima držeći se grčevito rukama za zid pećine. Činilo joj se kao da je bilo više od stotine stepenika koje su se pravolinijski spuštale na dole. Kad je zakoračila na ravno tlo i dalje se pridržavala za zid, a zatim je i zida nestalo. Koračala je na slepo u mraku čekajući da se nešto dogodi. Oko desetak metara ispred nje na drugom zidu pećine upališe se dva plamena kruga koja su delovala kao da lebde i gore iz čistog vazduha krećući se sinhrono poput para očiju. Između njih kamen se istopio u ogroman krug od ilovače koja se ugibala previrući u malim i velikim naborima dok najednom ne postade nalik ustima ribe i poče da ispušta nekakvo ritmično pućkanje koje se umnožavalo dok se odbijalo od zidova i plutalo vazduhom u izmešanim serijama nanizanih odjeka koji su odzvanjali prateći sami sebe, preklapali se i mešali učinivši da Moljčica padne na pod i utone u dubok san.

Kao kroz maglu ostalo joj je sećanje da je dugo lutala uskim ulicama nepoznatog grada, a zatim je razgrnula viseće lijane neke lepe cvetne puzavice i prošla kroz sakrivenu pukotinu u zidu na jednu prenatrpanu pijacu visokih tezgi poređanih jedna do druge u dugim redovima, pravim malim ulicama koje su više ličile na tunele pokrivene preklopljenim natstrešnicama kojima su zasenjivale prolaze zelenom, ružičastom, plavom i narandžastom zagasitom polu-tminom zaviseći od boje tkanine koja je bila razastrta iznad drvenih greda i letvica. Nije bilo prodavaca, ni mušterija, već samo ona i beskrajno mnoštvo svakojakih šarenih sitnica. Zastala je pred jednom tezgom da bolje pogleda neki kristalni cvet kad sve ožive i poče da je doziva i moli da bude izabrano i uzeto. Vikali su da su jeftini, skoro za džabe, svaki za sebe da je najbolji na svetu, da će doneti najlepši život, da je sasvim sigurno bila najpametnija odluka uzeti baš njega. Ona pruži ruku i uze da pogleda jedan stari prsten i začudi se kad vide da on ide sa celim prstom. Kako ga je uzela u ruku, on se sam namesti umesto njenog prsta koji se otkide i odlete kao cena pogodbe. Ovaj drugi, potpuno drugačiji i tuđ prst bio je nesumljivo lepši od njenih prstiju, ali ipak stranac čijom kožom nije isto osećala površinu tezge, odeće ili svoje kože. Počeo je odmah da utiče na nju da se promeni i uklopi sa njim govoreći joj da su joj sad ostali prsti neodgovarajući, nedovoljno elegantni i vižljasti da bi išli uz ovaj novi i da bi ih trebalo sve promeniti. Već je u vazduhu mogla da oseti navalu zahteva koji bi tražili i naušnice iz kompleta i njihove uši, pa ogrlicu sa odgovarajućim vratom, narukvice i ručne zglobove, zatim i šminku koja je donosila sopstvena lica.

Moljčica užasnuto strgnu prsten sa sebe videvši sa velikim olakšanjem da je opet imala svoj prst. Nastavila je dalje da se šeta i razgleda pazeći da više ništa ne pipne. Naučne knjige su reklamirale kako izmenjuju um činivši ga bržim, sposobnijim, praktičnijim i skoro ni malo osetljivim na osećanja pa su time smanjivale neprijatnosti u životu; pored naučnih izložene su bile i knjige o poslovnim uspesima veoma sličnih obećanja pojačane dodatnom sposobnosti svirepog uklanjanja svake konkurencije; duhovne knjige su sa prezrenjem govorile o svemu sem o prosvetljenju koje će metode izložene u njima neizostavno doneti; garderoba, cipele i drugi odevni predmeti prikazivali su magičanu transformaciju svakog devojčeta, žene i babe u devojku i to ne samo devojku već ideal lepote i privlačnosti, zavodnicu, koketu uspešnu u prodavanju bilo kakve lažne predstave počevši od sebe; kompleti novih očiju koje su tvrdile da će sa njima čitav svet biti bolji, jasniji i lepši kao i ušiju kojima su se čule samo dobre vesti; police pune raznih napitaka sa kojima se garantovano dosezala večna mladost, neuništivo zdravlje, doživotna euforična sreća; hrana koja je činila telo toliko svesnim sebe i zadovoljnim da su tvrdili da mu nije ni bila potrebna cela duša. Bilo je tu i veoma skupih paketa za preokret celog života koji su tražili da se otkine i njima da još i pokoja trun ili ceo komad duše, a nudili su zauzvrat fantastičan život vladara ili junaka koji bi bio više opevan i pun hvalospeva od onih iz legendi, kao i jeftinijih paketa za promenu određenih okolnosti recimo zamena postojećih bliskih ljudi za bolje i lepše, dobijanje važnog posla, raznih vrsta bogatstava, popularnosti i još raznih pogodnosti pride. Za one sa posebnim ukusom bilo je i ekstravagantnih paketa uniženog, potlačenog i mučeničkog života i stradanja u okviru borbe za pravdu, istinu ili veru koji su bili toliko skupi da se njihova cena saznavala tek nakon ostvarene pogodbe. Što se duže šetala to je postajala sve sigrnija da nije želela ništa što je bilo ponuđeno na bilo kojoj od tezgi. Nastavila je da korača ne gledjući više ni levo, ni desno, već tražeći izlaz. Pijace nestade i ona se probudi na podu pred pućkajućim ribljim ustima.

Kroz misli joj se razli rasplinut ribin glas koji je sad pevao kao čitav hor sirena i ona vide vodenu boginju iscrtanu mlazevima podzemnih voda i virova u tajnim špiljama gde je krv kapljala sa tavanice. Boginja je pogleda i reče:

„Prošla si prvo iskušenje. Pronađi me kao Reku.“

 

2 mišljenja na „Svitanje kruškinih sunaca 14 Proročište Podzemne boginje

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s