Tajna

Postoji jedno veliko Nebo

i jedna velika Zemlja.

Između njih kao žito pod mlinskim kamenom

stisnuto je sijaset malih stvari.

 

Nošeni kosmičkim plimama i osekama

plutaju prapočetkom velika ostrva.

Galaksije, kao pečurke, niču za njihovim stopalima,

dojene snovima, etrom, zmijskim otrovom i magijom.

Koracima odraženim u ogledalima velova vremena

raspaljuju sunca i proždiru cele svetove,

u krug i u krug,

jedno drugome za repom,

jedno iz drugog glavom.

 

Ples malih odigrava se vezanih očiju,

nikad u dalekom obruču od sopstvene ose,

oko koje obigravaju vezani uzicama

večnog straha od daljeg smanjivanja

što ih kao odjek iz provalije

progoni nagoveštenom konačnošću.

 

Šta ne bi dali da mogu da budu veliki?

 

Dižu ruke nesagledivim visinama

opčinjeni svetlom, mrakom, sjajem i sumrakom,

nemerljivom dubinom Neba,

kažu – to sam ja!

 

Hode putem bez početka i kraja

od kresta planinskih vrhova do usijanog središta

zadivljeni nemerljivom dužinom Zemlje

kažu – to sam ja!

 

Između velikog Neba

i velike Zemlje

kao kamičci upali u školjku

poneke male stvari

odgonetaju tajnu o smislu sopstvene malenkosti.

 

A veliki ćute i ovekovečuju ih sedefom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s