Usamljenost

Svi mi, divni, strašni ljudi,

telom prisnog stranca zaklonjeni,

ostajemo bespomoćno nezaštićeni,

rojevima mudrih reči zavejani,

razumevanjem smo neovenčani,

saosećajnim dodirom osveštani,

istrajavamo bolno neoplemenjeni,

opakim otrovom isprljani,

u nevinosti smo neoskrnavljeni,

blistavom lepotom optočeni,

venemo zaleđeno nerascvetani,

nakaradnošću nepravedno kažnjeni,

ustajemo spokojno neponiženi,

pitominom milom naslađeni,

dobrotom nismo ojačani,

ravnodušnom okrutnošću izranjavnjeni,

retko kada smo probuđeni.

 

Ništa nas ne spaja sem zvezdanog neba

i usamljenosti beskrajne

što naša nije,

već pradrevna.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s