Živi kamen

Na dnu mora sakriven je prvi čovek.

Još uvek je živ.

Još uvek je kamen.

 

Vreme ga ne kruni.

Potomci još manje.

Sasvim je otporan na njihova moderna oružja.

 

Na izgaranja, vapaje i krike sveta se ne obazire.

Previše je star i dubok za zvuke, oblike i boje.

Previše je mlad i neuk za razumevanje značenja reči.

Smeh ga mimoilazi.

Ljutnja takođe.

Ali ne i osmeh,

ili gorka suza.

 

Hrani se čuđenjem nad tajnom kamena,

tajnom čoveka.

 

Priroda ga nosi na leđima,

a on nju na dlanu.

 

Snove sanja otvorenih očiju, bez kapaka,

bez zaklona.

 

Nema prijatelja ni družbenika,

pa opet nije sam.

On je baštovan.

Gaji male kamene klica-duše

i sadi ih na mestima duboke tišine.

 

Na dnu mora sakriven je prvi kamen.

Još uvek je živ.

Još uvek je čovek.

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s